Центар за социјални рад у Ужицу основан је 1961. године као Центар за социјално медицински рад. У то време, био је то један од десет Центра за социјални рад на територији централне Србије. Од институције са једним запосленим социјалним радником у дрвеној бараци покрај Ђетиње, Центар је прерастао у установу са преко 50 запослених који раде у наменски опремљеној згради у Видовданској 32А и Домском одељењу на Забучју. За све то време мисија Центра за социјални рад је остала непромењена – пружање подршке угроженим категоријама становништва, у складу са најсавременијим научним достигнућима у сфери социјалне заштите.
Шездесетих година, у време професионализације социјалног рада, Центри за социјални рад нису били шаблонизирани. Разлике су се уочавале од самог назива установе, преко организационе структуре, врсте услуга које је Центар пружао. Иако оснивани са истим циљем, организација и опис послова разликовао се од Центра до Центра, а углавном су били утемељени на потребама локалног становништва и дотадашњим искуствима хуманиста. Тако је у Ужицу, непосредно након самог оснивања, Центар поред послова везаних за социјална давања, радио на категоризацији „деце ометене у развоју“ и „васпитно запуштеном децом“, а у оквиру своје сталне делатности пружао и услуге социјалне кухиње и саветовалишта за алкохолизам. Медицински аспект деловања Центра састојао се и у ангажовању лекара на корекцији очних и говорних мана. Центар за социјално медицински рад је тада био орган управе Општине Ужице, финансиран из општинског буџета. У том периоду, улагани су напори да се обезбеди основни кадар за извршење постављених задатака, па је на крају 1965. године Центар располагао са девет радника.
Наредно поглавље развоја Центра обележено је доношењем првог Закона о социјалној заштити (1966) који је утврдио основе система и службе социјалне заштите. Овим Законом Центар је правно регулисан као основна установа социјалне заштите. Тако је и законски окончан паралелизам управног поступка (који је до тада вођен у Општини) и социјалног рада. Уједно, доношењем Закона о социјалној заштити и служби социјалне заштите, Центар за социјални рад је постао установа преко које се применом социјалног рада спроводи социјална заштита. Овим законом се шири лепеза послова које обавља Центар за социјални рад – 1968. године Општина преноси Центру послове старатељства.
У наредном периоду битно су измењене системске основе социјалне заштите а тиме и положај Центара за социјални рад. Осамостаљивањем Самоуправне интересне заједнице социјалне заштите од локалне самоуправе и установљењем посебне стопе доприноса за социјалну заштиту, мења се начин финансирања а тиме и правни статус. Центар постаје радна организација чији је оснивач СИЗ социјалне заштите и у оквиру које се врши размена рада и на тај начин Центар оставарује укупан приход и доходак. Истовремено са променом начина финансирања долазе и друге промене које мењају карактер Центра као радне организације. Тако се из делокруга послова здравству уступају лечење очних мана и алкохолизма. Тек двадесет година касније, 1991. Године, Центар за социјални рад је остао без последњег медицинског аспекта свога деловања, када је и отклањање говорних мана уступљено здравству.
Седамдесетих година се системски развија рад у тимовима и комисијама. Све актуелнија постаје превентивна улога Центра за социјални рад, развија се рад у месним заједницама и улажу се напори ка интензивнијем сензитивисању локалне заједнице на појаве из домена социјалне заштите. Приступа се свестраном стручном анализирању појава у области социјалне политике што омогућава планирање и унапрђење како институциналне тако и ванинституционалне социјалне заштите. Године 1976. у Центру за социјални рад у Ужицу први пут је развијен систем евиденције и документације.
Због сложености и разноврсности послова које обавља у функцији органа старатељства, Центар за социјални рад све више и кадровски јача. Обим послова које је Центар обављао нарочито се повећао од 1981. године када је почео да се примењује Закон о браку и породичним односима. Неколико година након доношења Закона, у Центар за социјални рад уведен је концепт категоријалног рада. Стручњаци се посебно уже специјализују за рад са одређеним категоријама и, поред тога, све чешће узимају учешће на радионичарским семинарима из области групног рада и рада на организовању заједнице.
Почетком осамдесетих година прошлог века, гради се наменска зграда Центра за социјални рад са 24 канцеларије прилагођене потребама ове установе. Упоредо са обезбеђивањем просторних услова за рад, текло је и кадровско богаћење. Центар за социјални рад је тада запошљавао 22 радника. Ту се ствара могућност за оснивање првог саветовалишта за брак и породицу као значајног сегмента превентивне делатности Центра.
Од 1961. до 1971. године Центар је био општинска установа. Од 1971. године Центар је међуопштинска установа за општине Бајина Башта, Ужице и Чајетина, с тим што су у општинама основане испоставе а седиште је било у Ужицу. Пошто су постојале тешкоће у финансирању испоставе у Чајетини, иста је 1974. Године укинута а услуге су пружане на основу уговора које је сваке године Центар склапао са СИЗ-ом Социјалне заштите. Центар за социјални рад у Бајиној Башти основан је 1986. Године. Након укидања обе испоставе, Центар за социјални рад поново постаје Општински Центар у Ужицу. Након гашења СИЗ-ова, при Општини је формиран Фонд социјалне заштите који је преко својих органа преузео финансирање делатности Центра и исплату остварених права све до 1991. године када је новим Законом финансирање преузела Република. Распад Југославије и криза која је погодила нашу земљу деведесетих година, на кратко је зауставила евидентан вишедеценијски развој праксе социјалног рада, наметнувши пред нас нове изазове. У време ратних збивања и монетарних девалвација земље, нагло је повећан број оних којима је потребна подршка. Последице кризе, посебно су осетиле наше породице које су се сада у знатно већем броју обраћале за помоћ. Територију наше општине населило је и велики број избеглих лица. Нагли пораст броја корисника, с једне стране, и ограничени кадровски и материјални ресурси, с друге, доводе до драстичне промене дотадашњег концепта рада Центра за социјални рад. Занемарују се превентивна и саветодавна функција Центра. Очит пример регресије је повратак социјалне кухиње која је у периоду од две године обезбедила укупно 23464 оброка.
И поред очитих проблема у функционисању праксе социјалног рада, група стручњака ентузијаста није одустала од започетог реформског пута који је укорењен осамдесетих година. Организовују се обуке у циљу приближавања значаја мултидисциплинарног приступа проблематици заштите деце од насиља. Такође, тих година, узели смо учешће и у социо-едукативном програму „Школа за родитеље“. Идентификована је и потреба за додатним усавршавањем стручних радника, па се крајем деведесетих оба психолога центра усавршавају за системске породичне терапеуте. Касније им се прикључују и две социјалне раднице.
Почетак двадесетпрвог века значио је нову етапу у раду Центра за социјални рад.
Тако је 2003. године Одељење за међународни развој Велике Британије DFID реализовао пројекат под називом „Реформа социјалне политике – изградња и јачање државе и цивилног друштва у циљу смањења сиромаштва и социјалне искључености у Србији“. Пројекат је реализован четири године у четири општине од којих је једна била и општина Ужице. Директни допринос реализације било је оспособљавање радника Центра за примену новог организационог модела рада Центра, односно примене концепта вођења случаја који је почео са применом средином 2003. године. Ужички Центар за социјални рад је био један о четири Центра у Србији који је својим искуством при примени новог концепта дао смернице за осмишљавање и увођење новог Правилника о организацји рада Центара у Србији који је након пар година и донет.
Један од почетних задатака пројекта био је и подстицање стратешког планирања развоја социјалне политике у граду Ужицу и јачање партнерства државе и цивилног друштва. На основу истраживања потреба локалног становништва у оквиру процеса стратрешког планирања, предвиђена је изградња Дома за стара лица и успостављање ванинституционалног модела збрињавања старих кроз пружање услуге помоћ у кући.
Услуга „Помоћи у кући“ реализована је најпре као пројектна активност да би потом била финансирана из буџета локалне самоуправе. Центар је пружао ову услугу до средине 2017, у оквиру посебне службе.
Новембра 2009. године окочана је изградња Дома за старе на Забучју. Одлуком Министарства, домско одељење на Забучју уврштено је у мрежу установа социјалне заштите за смештај 80 старијих лица. Од почетка рада у јуну 2011. до данас, услугу домског смештаја је користило преко 150 људи.
У исто време поново се активира идеја о значају превенције у социјалној заштити, па се Центар за социјални рад ангажује у креативном осмишљавању активности које ће предупредити појаву малолетничке деликвенције што резултира Пројектима „Клуб А“, „Добар пут“ и „И даље добрим путем“. Такође, препозната је неопходност омогућавања доступности услуга Центра у хитним случајевима, 24 сата дневно. Суграђанима је омогућена услуга СОС телефона, али је уведено и пасивно дежурство стручних радника.
Поред испуњења примарних задатака, ове активности су учврстиле сарадњу Центра за социјални рад најпре са основним и средњим школама, правосудним системом, МУП-ом и невладиним сектором. Тако успостављена мрежа друштвених актера представља драгоцен ресурс у свакодневном раду.
Центар за социјални рад је радио на ваниституционалном збрињавања појединих коисника услуга. Дотадашњи концепт и праксу институционалног збрињавања и маргинализације превладавају уверења о значају останка клијената у породичном окружењу. У ситуацијама где је неопходно измештање из биолошке породице развијају се услуге породичног смештаја. Тежиште је усмерено са модела збрињавања у „вештачко“, строго структурисано окружење ка развијању алтернативних облика подршке породицама као и развијању хранитељског смештаја.
Тако је од 2003. године за пружање услуге породичног смештаја оспособљено око 30 породица. Узимајући у обзир да породични смештај до тада није био актуелан, овај број сматрамо великим успехом.
Превентивна улога Центра за социјални рад у овом периоду је у успону. Према последнем истраживању НВО „Емити“, наш Центар је на листи од десет Центара за социјални рад у Србији који је успешно реализује Законом предвиђено изрицање посебних обавеза за малолетне учиниоце кривичних дела. На тачин се предупређује друштвено непожељно понашање али и шири волелонтерски дух међу младима. Саветовалиште за брак и породицу има значајан превентивни карактер, па нуди могућност и предбрачног саветовалишта. Уз подршку ИПА фондова ЕУ, од априла 2017. године саветовалиште је проширило капацитете и постало доступно свим становницима са пребивалиштем у Златиборском округу.
Јача се међусекторска сарадња, и Центар за социјални рад интензивира излазак у јавност и презентује свој делокруг рада али и бива носилац и учесник разних градских манифестација: обележавање Месеца старих, Дечје недеље, Дана комшија и тд.
*
Центар за социјални рад „Ужице“ у Ужицу је модерна је установа социјалне заштите са преко 50 запослених. Рад је организован по службама па тако имамо службу да одрасле и старије, службу за децу и младе као и службу за материјална давања. У оквиру Центра постоји и служба локалних услуга социјалне заштите, као и Регионално саветовалиште за брак и породицу. Тежимо ка континуираном унапређењу праксе кроз перманентно усавршавање кадра, проширење обима и побољшање квалитета услуга.
За пола века постојања пружили смо услуге за око 100 000 лица: збринули смо на стотине деце без родитељског старања; кроз рановрсне видове подршке оснажили и очували на хиљаде ужичких породица; васпитним утицајима предупређивали настанак и ширење појаве малолетничког преступништва; давали свој допринос за равнорпарван положај у друштву маргинализованих група становника.