Дана 30.05.2024. Центар за социјални рад „ Ужице“ је организовао трибину у месној заједници Каран на којој је настављена даља промоција хранитељства за децу без родитељског старања за мештане не само села Каран, већ и мештане месних заједница Луново Село, Рибашевина и Гостиница преко председника месних заједница.
Разлог зашто смо изабрали баш ове месне заједнице је тај што имају добро услове за адекватан раст и развој деце , а то су школе, вртиће , амбуланте,апотеке и мислимо да ћемо успети да пронађемо нове хранитеље из ових средина. Такође, управо смо у мају и желели да организујемо ове активности, јер у месецу мају обележавамо Међународни дан породице, а сви знамо колико је породица важна, а хранитељске породице су најприближније примарним породица а хранитељи су најсличнији биолошким родитељима.
На трибини су говорили Слађана Рогић, в.д. директора Центра, Сандра Милутиновић, Вера Михајловић и Сања Суботић – сви су стручни радници цента из Службе за заштиту деце и младих Центра.
Говорило се о томе ко може бити хранитељ, како се постаје хранитељ, о разлозима зашто потенцирамо на хранитељству јер је то услуга коју Центар иначе пружа. Разлог је тај што немамо довољно хранитељски породица у односу на потребе деце , не само у Златиборком округу већ у читавој Србији . Зато смо уз подршку Министарства за бригу о породици и демографију, Уницефа, Центра за породични смештај и усвојење из Крагујевца и наравно нашег града кренули интезивно промоцију хранитељства.
Имамо 11 хранитељских породица, од тога су 4 сродничке а остале су стандардне. Поред стандардног и сродничког постоје и ургентно и повремено хранитељство за смештај деце са посебним потребама и здравственим проблемима. Тренунто је у хранитељским породицима смештено 22 деце, од чега њих петоро је смештено ван територије општине Ужице.
Предочени су начини на који могу даље да се информишу , било путем телефона, доласка у Центар. Присутни су изјавили да им је сада много јасније шта је то хранитељство и да су и сами свесни колико је то хуман посао. Изнели су такође да у њиховом окружењу сигурно има потенцијалних хранитеља али да је то осетљива тема поготово за оне породице које немају децу, тако да је договорено да сви који буду заинтересовани да се обавезно обрате Центру јер ће стручни радници на најбољи могући начин објаснити читав поступак да би неко постао хранитељ.
Такође, присутни су изнели чињенице да сеоске месне заједнице напуштају млади, они који оду да студирају углавном се не враћају што је додатни проблем иако у Карану има још увек млађе популације. Поједини су изнели мишљење да сами нису до сада размишљали о хранитељству јер су свесни одговорности које носи родитељство а хранитељство је томе најприближније . Тиме смо опет нагласили да је хранитељство привремени облик заштите деце, да се те одлуке не доносе нагло и да ће имати сталну подршку Центра и да у томе нису сами.
