„Поштовани,
Овим путем бих волела да похвалим хранитеље Б.Б. и М.Б. који су по мом скромном мишљену урадили и више него што је требало. Наиме од своје 3. године сам почела да живим са њима и мало је рећи да сам била у лошем и психичком и физичком стању. Од почетка па до краја мог боравка према мени су се понашали као према рођеном детету. Пружена ми је сва могућа љубав и пажња коју особа може да пружи. Од мог раног детињства преко школовања и првог заљубљивања до првог посла а и надаље су били ту за мене у пола дана и пола ноћи. Мене и још двоје деце су извели на прави пут. Kолико год то изгледало лако имали смо пуно проблема, неприхватања у друштву, задиркивања јер немамо родитеље итд. али они су нам давали савете, гурали нас кроз живот максимално. Одрицали су се пуно тога да би нама пружили све што нам је потребно. Сматрам да су ти људи хероји који су ми спасили живот, променили га из корена и помогли ми да не кренем странпутицом. Сада имам 24 године и свој живот, али без обзира на то они су и даље ту за мене да ме посаветују, бодре, буду раме за плакање када треба и да се радују мојим успесима. Волела бих да могу некако да им се одужим и покажем колико су заправо учинили за мене, али не постоји ствар на овој земљи која би била толико велика и веродостојна њима. Не могу да заборавим и социјалне раднике који су били задужени за нас посвећивали нам време, разговарали са нама на врло професионалан начин, трудили се да одржимо контакт са биолошким родитељима и осталом породицом. Организовани су нам разни скупови и излети на којима смо склапали пријатељства. Још једном хвала вам за све што сте учинили за нас као центар за социјални рад, верујем да сте променили животе пуно деце.
Срдачан поздрав, Б.И. „